Dr Radosav Ratko Božović (Banja Luka, 1934) bio je redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu (za predmete: Teorija kulture, Sociologija kulture, Kulturna politika, Javno mnjenje), dugogodišnji šef Katedre za novinarstvo i političku sociologiju.

Gimnaziju završio u Nikšiću, a Filozofski fakultet u Beogradu 1959. godine. Član je Udruženja književnika Srbije i NUNS-a.Magistrirao 1967, a doktorirao 1971. godine. Uža specijalizacija: teorija i sociologija kulture, sociologija slobodnog vremena i sociologija umetnosti. Držao predavanja i na redovnim i na poslediplomskim studijama. Bio je rukovodilac smera Sociologija kulture i kulturna politika na postdiplomskim studijama Fakulteta političkih nauka, gde je držao predavanja iz predmeta Fenomeni modernog sveta. Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (za predmet: Sociologija umetnosti), na Filološkom fakultetu u Beogradu na smeru Sociologija jezika i književnosti poslediplomskih studija (za predmet:.Sociologija masovnih komunikacija) i na poslediplomskim studijama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu (za predmet: Kultura urbanog vremena). Predavao je Teoriju kulture na Fakultetu političkih nauka u Podgorici. U Podgorici, predavao je na Fakultetu vizuelnih umetnosti na Mediteran univerzitetu. Deset godina proveo je kao predavač Sociologije kulture na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nikšiću. Radio je i kao jugoslovenski dopisnik francuskog časopisa za svetsku politiku Democratie Nouvelle (Nova demokratija) i urednik edicije „Kultura i društvo” (IP „Vuk Karadžić”, Beograd) i biblioteke „Poenta” (IP „Unireks”, Nikšić). Studijski boravio u Parizu 1972 - 1973. godine, a u Njujorku 1986, 1992, 2006. Trenutno predaje Sociologiju umjetnosti na Fakultetu umjetnosti na UDG univerziteta u Podgorici, i Fakultetu za kulturu i turizam na istom Univerzitetu.

Član je srpskog žirija Saveta za borbu protiv korupcije koji dodeljuje nagradu "Verica Barać" i u žiriju Lige eksperata-LEX koji dodeljuje nagradu Vitez poziva.

Bibliografija

Autor je oko 300 naučnih i 150 stručnih radova, 15 naučnih projekata. Glavna su mu dela:

• Kultura slobodnog vremena (1971) ^[1]
• Metamorfoze igre (1972)
• Iskušenja slobodnog vremena (1975) ^[2]
• Usud igre (1977)
• Nedoumice oko kulture (1978)
• Lavirinti kulture (1984) ^[3]
• Pod znakom pitanja (1985)
• Kroz crveno (1989)
• Kult – ura (1990)
• Noćna mora (1990)
• Izveštaj iz ludnice (1993)
• Razbijeno ogledalo (1997)
• Putovanje u noć (1997) ^[4]
• Nulta tačka (1997) ^[5]
• Sedmorica iz Stradije (1998)
• Uzaludna knjiga (1999) ^[6]
• Bez maske (1999)
• Sedmo nebo (2000) ^[7]
• Dnevnik 2000 (2000) ^[8]
• Dominacija i otpor (2000) ^[9]
• U traganju za dokolicom (2004)
• Sumrak vrline (2004)

• Ludosti uma (2006)^[10]
• Leksikon kulturologije (2006)
• Od Stradije do Stradije
• 1-2 (2007)
  Poenta (2007) ^[11]
• Play (2oo8)
• Psi i njihovi prijatelji (2009)
• Ram za sliku (2010) ^[12]
• Prijatelj (2010) ^[13]
• Tišina dokolice (2010) ^[14]
• Sedmorica protiv Mene (2010)
• O psima i ljudima (2011) ^[16]
• Moje simpatije (2012) ^[17]
• Šapa u ruci (2012) ^[18]
• Neošišani (2014) ^[19]
• Igra ili ništa (2014) ^[20]
• Ne ostavljaj me (2014)
• Paradoksi medijske slobode (2015)
• Bravure duha (2015) ^[22]
• Tragovima moga psa (2015)
  Sjaj u očima,2016.
  Molitva osame,2016.

Nagrade

• „Đorđe Fišer“ 2012. godine, za doprinos razvoju humora i satire.
• "Radoje Domanovic" 2016. godine za teorijski pristup satiri
  “Tipar”, 2016, za životno delo za humor i satiru
  Muškarac životnog stila,2013.
  Porodica bistrih potoka,2017.
  Dobio je nagradu za studiju “Paradoksi medijske slobode” časopisa Dialogos, kao najbolje delo u region iz teorije medija 2015. godine.
  Dobio je međunarodnu nagradu-priznanje povodom Svetskog dana životinja za izuzetno zalaganje u zaštiti dobrobiti životinja i humanog i zakonitog postupanja sa napuštenim životinjama,2017.