Rođen je u Podgorici 6. januara 1997. godine, gdje je završio osnovnu i srednju školu.  Godine 2015. upisuje Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i završava ga septembra 2019, kao jedan od najboljih studenata u generaciji, sa prosjekom 9.90. Iste godine upisuje i master studije iz opšte teorije države I prava na istom, ne bi li godine 2021. odbranio svoj master rad pod naslovom "Problem identiteta pravnog poretka: slučaj Crne Gore" sa ocjenom 10, stičući tako titulu master pravnika. Doktorske studije napisao je na istom fakultetu akademske godine 2021/2022.

Kao student bio je i član fakultetskog debatnog kluba takmičio se na brojnim regionalnim i međunarodnim takmičenjima, osvojivši prvo mjestu na tri regionalna takmičenja (Decembarac 2016, Deni Krejn 2017, Monopol 2017), plasirajući se i na dva evropska prvenstva. Pored debatnog angažmana, tokom studija Matija Stojanović je učestvovao na brojnim naučnim konferencijama i sociološkim istraživanjima pravosuđa u Republici Srbiji, a objavio je veći broj naučnih radova.

Tokom, kao i posle studija, Matija je bio angažovan u kao rukovodilac pravne službe NVO "MANT" i firme "MECOnet",  koje posluju u oblasti tehnološkog preduzetništva, nauke i  naučnog turizma. U tom svojstvu učestvovao je u sprovođenju više projekata Evropske komisije ("ELEMEND" i "SMART4AL") ali i u organizovanju prestižne naučne konferencije MECO & CPSIoT.  Godine 2020. radio je i kao pripravnik na Pravnom fakultetu Univerziteta Donja Gorica, a poslije čega je angažovan i kao saradnik na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, finansije i biznis na predmetu Kompanijsko pravo. 

Vlada engleskim i grčkim, a služi se ruskim i njemačkim jezikom.  

Naučni radovi:

- O nestanku Kraljevine Crne Gore – između kapitulacije i Podgoričke skupštine, Pravni zbornik 1/2022, Udruženje pravnika Crne Gore, Podgorica, 251-272.

- Положај Српске православне цркве унутар поредака Србије и Црне Горе – упоредно-историјска анализа, Прилози државно-црквеном праву Србије (зборник радова са научног скупа поводом 15. година од доношења Заклона о црквама и верским заједницама), Инситут за упоредно право, Београд, 2022, 159-172.

- О теократији у Црној Гори, Весник правне историје 2/2021,Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 121-154. 

- Однос ране Цркве према праву и држави, Весник правне историје 1/2021,  Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 40-63.

- Validity of the 1918 unification of Montenegro and Serbia – An international legal theory approach, Revija za pravnu, političku i socijalnu teoriju i filozofiju 1/2021, Srpsko udruženje za pravnu i socijalnu filozofiju, 143-164,   

- Neobičan slučaj kontinuiteta državnih institucija Crne Gore, Studia Iuridica Montenegrina, Univerzitet Donje Gorice, Podgorica, 1/2021, 75-99.  

- О правном поретку Петра I Петровића Његоша, Весник правне историје, 2/2020, 62-91. 

- Православна цивилизација у свјелту међународних односа, Архив за правне и друштвене науке Савез Удружења правника Србије и Републике Српске и Институт за политичке студије, 4/2020,185-205. 

- „Састав и избор централних тела изборне администрације у земљама бивше Југославије -између професионализације и политичких утицаја“, Актуелна питања савременог законодавства и правосуђа : зборник радова са Саветовања правника (ур. Миодраг В. Орлић), Удружење правника Србије, 2023, 517-536. (коаутор: Василије Марковић)

- O nestanku Kraljevine Crne Gore – između kapitulacije i Podgoričke skupštine, Pravni zbornik 1/2022, Udruženje pravnika Crne Gore, Podgorica, 251-272.